Meta|書籍線上App不用買-HotApp4Game

Vuk Drašković: META. Pisac svedoči o tragičnoj poslednjoj deceniji 20. veka, o ubistvu Jugoslavije, ratnim zločinima, etničkom čišćenju, državnom teroru u Srbiji, otporu zlu koji je on predvodio. Kao lider tada vodeće antirežimske stranke u Srbiji, pisac je u središtu drame, on je META režima, koji hoće da ga skrati za glavu, ali je on, istovremeno, i META saveznika iz opozicije, koji čine sve da ga politički uklone. Pisac je META i sebe samoga, pa je naročito nemilosrdan prema svojim zabludama i greškama. META je politička hronika jednog vremena pisana jezikom najbolje literature.

„Stotine hiljada ljudi išlo je za mnom. Srpski mesija, Srpski Jeremija, Kralj trgova. Tako su me zvali, i ovde i u svetu.“

„Mnogo je ljudi u Srbiji, koji bi, verujem, danas bili živi, samo da nisu bili sa mnom i u mojoj blizini. Smrt namenjena meti kosila je i pored mete.“

„Čitavi pukovi mrzilaca, zlovoljnika i plaćenih lažaca vežbali su se na meni. Svemoćnoj i za sva zla uvežbanoj tajnoj policiji bio sam službena obaveza prvoga reda. Njihova bojna šifra unutrašnji neprijatelj odnosila se gotovo isključivo na mene.“

„Od neprijatelja je, možda, i opasniji prijatelj, jer je njegovo koplje bliže i probada iz zavisti. Dobro sam upoznao taj hor svojih prijatelja, suviše uplašen da rizikuje u borbi, suviše nepošten da ne bi varao i podvaljivao, suviše gramziv da medalje i zasluge ne bi krao od drugih.“

„Svakim nastupom, svakom svojom izgovorenom rečju, izazivao sam pozornost i skretao reflektore na sebe. Kao osvetljena meta, privlačio sam strele i pokazivao svačijoj pakosti i mržnji gde može najteže da me ujede. Srbijom sam išao raskopčane duše i misli, ne shvatajući da je to za većinu ljudi bilo nepristojno, kao raskopčane pantalone.“

„Tek u septembru 2000. godine, Srbija se, na izborima, odrekla Slobodana Miloševića, apostola zla čijem sam slomu doprineo više od ikoga i koji je meni, mojoj porodici i stranci naneo više zla nego bilo kome drugom u Srbiji. Istoga dana, odričući se Miloševića, Srbija se odrekla i mene i stranke koju sam vodio. Voljom većine, začelje desetogodišnje bune protiv tiranina okićeno je lovorovim vencem pobede, a najzaslužniji za pobedu nagrađeni su porazom.“

„Retko kad sam kažnjavan za svoje mane, ali sam uvek bivao kažnjavan za svoje vrline.“

„Upirao sam prstom tamo gde je bolest, a oboleli su obožavali uzrok bolesti.“

„U čitavom svetu rado priman, u Srbiji sam bio sumnjiv i obeležen. Sa radošću sam odlazio u tuđe prestonice, a sa zebnjom se vraćao u svoju.“

„Iz istorije sam znao, a svojim proživljenim iskustvom u to se i uverio, da se među stotinu Srba jedva nalazio po jedan spreman da žigoše i grehe i gluposti većine u svojoj naciji. Taj jedan, ma ko da je on bio, imao je glavu, a većina je, uvek, kidisala da mu je skine.“